Papers by Ana Stojanovic / Università degli Studi di Bari
Zbornik Matice srpske za knjiùevnost i jezik, 2023
Данас смо сведоци велике језичке кризе, која је у основи социолингвистичка криза, а која ствара д... more Данас смо сведоци велике језичке кризе, која је у основи социолингвистичка криза, а која ствара дубок несклад између доминантних језика и оних који то нису. Сведоци смо и неминовног повезивања језичке различитости и колективног, односно националног идентитета. Многи теоретичари су се бавили дијалектичким односима између територијалних граница и језика (као Сосир [Saussure], Трубетској [Trubetskoy], Витгенстајн [Wittgenstein], Балибар [Balibar]), схватајући на неки начин сам језик као границу.
На факултетима земаља Европске уније, у току је масoвно искључивање мањинских језика: последњих десет година присуствујемо бројном затварању катедри језика источне Европе. Наша обавеза као друштва јесте да сачувамо и спасимо све језике, као и да покренемо све едукативне ресурсе и да их ставимо у службу језичких способности и језичкиог развитка, како би се створила атмосфера у којој идеје, намере, пројекти (па чак и они уставни) неће кружити само међу ,,елитом’’, која би потом ширила информације, већ где ће о њима расправљати сам народ, без обзира на границе. Превођење као комуникацијски чин јесте неопходан услов за прихватање других култура. Без превода ни културе не би могле комуницирати нити постати компатибилне. Често склоност и тежња ка државној међузависношћу ствара удаљавање и затвaрање народа. Не можемо говорити о међусобној зависности а да не размишљамо о превазилажењу граница, преко мостова, у ком год облику се они појавили. Један од тих мостова, јесте превод.
Кључне речи: мањински језици, језичке границе, територијалне границе, универзално превођење
Књижевна историја (0350–6428), 55/179, 2023
La novità che questo articolo intende portare alla luce è lo studio della storia della traduzione... more La novità che questo articolo intende portare alla luce è lo studio della storia della traduzione esclusivamente attraverso il concetto di "traducibilità". Questo saggio è stato realizzato basandosi soprattutto sullo studio di Claudio Leonardi, le cui ricerche, concentrate sugli studi sul monachesimo e l'agiografia dell'Alto Medioevo e sugli scritti profetici e la mistica del Tardo Medioevo, hanno segnato il panorama della storiografia del nostro tempo. A nostro avviso proprio le sue ricerche possono portare un valido contributo alla storia della traduzione. Ciononostante, esse sono poco utilizzate (o non lo sono affatto) nella didattica della storia della traduzione. Grazie ad un'ampia lettura del lavoro di Leonardi, abbiamo cercato di estrapolare alcuni dati non evidenziati dai consueti autori in materia (v.
FILOZOFSKI FAKULTET, NOVI SAD, 2021
Naučnici i istraživači koji se bave semiotikom prevođenja složni su u zapažanjima da semioza nika... more Naučnici i istraživači koji se bave semiotikom prevođenja složni su u zapažanjima da semioza nikada ne može biti prekinuta i da je, stoga, prevođenje uvek moguće. Međutim, i pored njihovih stavova, metafore ali i idiomatski izrazi koje one čine, a koje karakterišu svaki kulturni kontekst, jedan su od najvećih izazova kako za semiotičare tako i za prevodioce. U ovom radu našu pažnju ćemo posvetiti prevodu metafora u idiomatskim izrazima, ali i ambivalentnim metaforama i njihovom ispravnom prevodu. Cilj će svakako biti doprinos radu prevodioca u susretu sa ovakvim jezičkim elementima. Metodologija će se zasnivati na semiotičkoj analizi korpusa koji je sakupljen na osnovu dva kriterijuma: po prvom kriterijumu sakupljeni su oni izrazi koji se ne pominju u frazeološkim rečnicima i oni izrazi za koje rečnici ne beleže sve moguće prevode. Drugi kriterijum je formiran na osnovu same metafore u izrazu, koja je semantički morala biti potpuno drugačija u srpskom i italijanskom jeziku, ali ne i sintaktički (u smislu enuncijatuma2).
Scienze dei linguaggi e linguaggi dell scienze. Intertestualità, inteferenze, mutuazioni, 2015
Reči, 2020
Questo articolo ha l’obiettivo di mettere a confronto due testi, quello originale in serbo di Ivo... more Questo articolo ha l’obiettivo di mettere a confronto due testi, quello originale in serbo di Ivo Andrić (una delle maggiori voci della letteratura jugoslava) e la prima traduzione in italiano di Bruno Meriggi, traduttore che sarà ricordato per aver lasciato un prezioso contributo alla ricerca filologica nell’ambito della storiografia. L’articolo analizza gli elementi più interessanti ‘‘non tradotti’’, attraverso un confronto tra segni, significati, interpretati e interpretanti, somiglianze e dissomiglianze, interpretazione e
intenzionalità nella traduzione del romanzo storico Il ponte sulla
Drina di Ivo Andric. L’analisi che sarà comunque collegata con le idee
guida del concetto di intraducibilità, (quali ostacoli nella traduzione, e
perdite parziali e assolute nella traduzione), sarà sviluppata attraverso
uno sguardo semiotico e questo ci aiuterà a capire l’importanza delle
parole nell’interpretazione e dello studio dei messaggi non verbali, ma
anche del non detto.
Parole chiave: somiglianze e dissomiglianze; concetto di intraducibilità;
messaggi verbali e non verbali; differenze culturali
Зборник Матице српске за књижевност и језик, Vol. 68 No. 3 Article 9 (p. 909–918) , 2020
Рад се бави савременим теоријским проблемима у превођењу у времену брзог и непредвидивог језичког... more Рад се бави савременим теоријским проблемима у превођењу у времену брзог и непредвидивог језичког развоја. С обзиром на то да вековна теоријска разматрања и покушаји да се пронађе одговор на питање да ли дати предност семантичкој или смисаоној верности нису дали јединствено решење, савремени преводиоци се данас сусрећу и са овим, али и са низом нових проблема. Рад се такође бави и доприносом семиотике превођења и објашњењем семиотичких идеја о преводивости, али са друге стране представља и теорију лингвистичког релативитета, кроз кратки филозофско-лингвистички преглед идеја њених присталица, као другу страну медаље. Ова студија има за циљ да јасно, у сажетој форми, прикаже савремено стање у традутологији и семиотици превођења.
Кључне речи: семиотика превођења, преводивост, савремене проблематике у превођењу.
Uploads
Papers by Ana Stojanovic / Università degli Studi di Bari
На факултетима земаља Европске уније, у току је масoвно искључивање мањинских језика: последњих десет година присуствујемо бројном затварању катедри језика источне Европе. Наша обавеза као друштва јесте да сачувамо и спасимо све језике, као и да покренемо све едукативне ресурсе и да их ставимо у службу језичких способности и језичкиог развитка, како би се створила атмосфера у којој идеје, намере, пројекти (па чак и они уставни) неће кружити само међу ,,елитом’’, која би потом ширила информације, већ где ће о њима расправљати сам народ, без обзира на границе. Превођење као комуникацијски чин јесте неопходан услов за прихватање других култура. Без превода ни културе не би могле комуницирати нити постати компатибилне. Често склоност и тежња ка државној међузависношћу ствара удаљавање и затвaрање народа. Не можемо говорити о међусобној зависности а да не размишљамо о превазилажењу граница, преко мостова, у ком год облику се они појавили. Један од тих мостова, јесте превод.
Кључне речи: мањински језици, језичке границе, територијалне границе, универзално превођење
intenzionalità nella traduzione del romanzo storico Il ponte sulla
Drina di Ivo Andric. L’analisi che sarà comunque collegata con le idee
guida del concetto di intraducibilità, (quali ostacoli nella traduzione, e
perdite parziali e assolute nella traduzione), sarà sviluppata attraverso
uno sguardo semiotico e questo ci aiuterà a capire l’importanza delle
parole nell’interpretazione e dello studio dei messaggi non verbali, ma
anche del non detto.
Parole chiave: somiglianze e dissomiglianze; concetto di intraducibilità;
messaggi verbali e non verbali; differenze culturali
Кључне речи: семиотика превођења, преводивост, савремене проблематике у превођењу.
На факултетима земаља Европске уније, у току је масoвно искључивање мањинских језика: последњих десет година присуствујемо бројном затварању катедри језика источне Европе. Наша обавеза као друштва јесте да сачувамо и спасимо све језике, као и да покренемо све едукативне ресурсе и да их ставимо у службу језичких способности и језичкиог развитка, како би се створила атмосфера у којој идеје, намере, пројекти (па чак и они уставни) неће кружити само међу ,,елитом’’, која би потом ширила информације, већ где ће о њима расправљати сам народ, без обзира на границе. Превођење као комуникацијски чин јесте неопходан услов за прихватање других култура. Без превода ни културе не би могле комуницирати нити постати компатибилне. Често склоност и тежња ка државној међузависношћу ствара удаљавање и затвaрање народа. Не можемо говорити о међусобној зависности а да не размишљамо о превазилажењу граница, преко мостова, у ком год облику се они појавили. Један од тих мостова, јесте превод.
Кључне речи: мањински језици, језичке границе, територијалне границе, универзално превођење
intenzionalità nella traduzione del romanzo storico Il ponte sulla
Drina di Ivo Andric. L’analisi che sarà comunque collegata con le idee
guida del concetto di intraducibilità, (quali ostacoli nella traduzione, e
perdite parziali e assolute nella traduzione), sarà sviluppata attraverso
uno sguardo semiotico e questo ci aiuterà a capire l’importanza delle
parole nell’interpretazione e dello studio dei messaggi non verbali, ma
anche del non detto.
Parole chiave: somiglianze e dissomiglianze; concetto di intraducibilità;
messaggi verbali e non verbali; differenze culturali
Кључне речи: семиотика превођења, преводивост, савремене проблематике у превођењу.